Zracak nade

Jutros sam otvorila oci,i jeste da nemam tu naviku ali prvo sto sam uradila u 6 ujutru otisla sam na blog.Oko pola 7 tacnije,ali dobro nije ni bitno toliko. Prvo sto sam videla bio je post koji je postavila sanjarenja56 ..Izmamila si mi osmeh na lice  od ranog jutra ,ranog ranog jutra....Hvala ti od srca..takodje i  post koji je razmisljanka postavila. I svi ostali,od srca hvala na lepim zeljama i komentarima <3  Ovaj dan nije mogao na lepsi nacin da mi pocne. I tek tako,krenula sam u novi dan. Sasvim zadovoljna sobom i svojim zivotom. 

Ne ne znam sta mi je bilo,kako sam mogla da dozvolim da zbog jednog decka prestanem da mislim na samu sebe... Da prestanem da mislim na druge...Nije niko toga vredan. Vreme je za promene. Vreme je da ovaj blog ukrasimo nekim veselijim temama. Za sada ih bas nesto i nema moram priznati ,ali obecavam nove teme ovih dana !!! PUNO POZDRAVA ZA SVE BLOGERE!!!!!!! SVI STE KRALJEVI I KRALJICE!!LJUBIM VAS SVE !!!!!!!!!!!!!!!!!!

 

 

I JOS JEDNOM....HVALA PUNOOOOOO ,INSPIRISACEMO SE I DALJE !!!!!!!!!!

Prazna kao prazan list papira.

Mracna kao nebo kada se naoblaci.

Sumorna kao drvece bez lisca.

 

 

Ali opet ,smejem se... 

 

Smejem se,da mi brze prodje dan. Prazna sam kao prazna cinija koja samo ceka da neko ubaci nesto u nju, a na kraju zavrsi bacena u neku staru ostavu. Inspiracije nema. Samo brojim dane. Sve je izgubilo smisao. Problemi se nagomilavaju,ja ih ostavljam kao gomilu zguzvanih papira da leze baceni na podu moje sobe. I krevet je nekako prazan,tmuran .Stvari su razbacane svuda. Knjige na stolu i na podu. Stari dnevnik stoji gde sam ga juce ostavila. Svakog dana u njemu je sve manje reci.  Drzim ljude podalje od moje sobe ,mozda cak i od mene same. U haosu sam. Gde je nestala ona vera u bolje sutra i bolje danas ,ja ne znam. To je moj problem ,sto se previse bojim da prihvatim realnost pa slikam drugaciju stvarnost svakog jutra,kada se probudim. I polako tonem u tu dosadnu rutinu. Mrzovoljna kao neka matora macka na izmaku snage ,na kraju zivota. Nisam ja na izmaku zivota, ja sam samo lenja. Recite mi gde da nadjem lek. Posto ne mogu da nadjem onu staru sebe. O ne,vise nikad je nece niko videti. Niko. Ona je bila dovoljno pametna spakovala se i otisla,ostavila je mene novu da se borim sa uspomenama. Nadam se da je srecna... 

 

 

 

 

 

Bilo je to danas,pa kao sto bi Keri Bredso rekla,primanje metka. Mada i gore ,moram priznati.  Isla sam ka stanici,i on je isao pravo prema meni,i okrenuo je glavu i prosao pored mene. Nije mogao ni bezvezno ,,cao,, da mi kaze! Nije mogao u oci da me pogleda...Obecala sam sama sebi da ga vise necu pominjati,ali ovo danas me je pogodilo. Samo sam prosla ,srce mi je zakucalo jace,pet minuta nisam mogla da dodjem sebi. Nisam smela da se okrenem. Pred ocima su mi prolazili svi trenuci.. Ko bi rekao da su to dve iste osobe..KO??? Kako je to tuzno... Mislila sam da sam jaka,ali danas sam shvatila da mi treba jos vremena.  Mislim ne toliko vremena koliko bih samo volela da ga vise nikad ne vidim. Nije lako.

 

hahaahahah sada mi dodje da se smejem samo da se smejem ..Koliko sam se osetila povredjeno pre par dana,koliko sam bila blizu toga da potonem. Zamalo da zaboravim koliko nije nista izgubljeno.Zamalo da zaboravim ko sam JA ,i koliko vredim. Zamalo da zabOravim da je on jedno obicno GOVNO. ups ,htela sam da kazem govance. Malo majusno sitno,nebitno.  Heh,i pazi mene glupace. Na ivici da mu oprostim. I dobro je sto sam ga pustila da me ceka. Dobro je ,jer nije mogao da ceka i vec je nasao neku trecu devojku. Koje olaksanje. Sada se osecam mnogo bolje,jer sam shvatila da sam samo gubila vreme razmisljajuci i tugujuci. Ne osecam se zbog tpga bolje,nego zato sto KONACNO STAVLJAM TACKU NA CELU TU PRICU,cista srca ,nasmejana ,jaka ,izlazim iz brodoloma zvanog ON... Otvaram sirom svoje srce i vrata i idem ,idem u neki novi zivot . Mirne savesti i punog srca,jer znam da se sve vraca i sve se placa. :) I ne ,necu reci kako su svi oni isti,zato sto znam da nisu. Ne necu reci da ne zelim ljubav ,kao sto necu reci ni da je zelim odmah sada po svaku cenu. Ja osecam ljubav ovde,u srcu. I necu ko luda da jurim za nekim. Necu da ga trazim na svakom mogucem mestu. Znam da je on tu,tu negde blizu. Osecam to. i verujem. A i ako nije,nema veze ,priblizice se on ,znam. Hvala ti boze sto si okoncao moje nedoumice ,hvala ti sto si mi dao snagu da se podignem iz blata. Ovde pocinje novo poglavlje mog zivota :)

Nije da sazaljevam sebe,ali cini mi se kao da je za mene kraj. Mislim gledam ljude,planiraju zivot,vecina njih vec ima sve isplanirano,vecini je vec sve obezbedjeno. A i onima kojima nije,gledam ih kako se trude i bore. Ne odustaju od svog cilja. Svi oko mene. Svako ima neki cilj,svako zeli nesto,ali vecina se i bori i trudi to nesto da ostvari... Sta se desava samnom? Nemam motivaciju ni za sta. Nemam vise volju da ziivm. Nemam snage ni da ustanem iz kreveta.Mislim ustanem ja,i sve to,ali ne moze dan da mi pocne  bez dve guarane i 3 kafe,hahha preterujem malo,nije bas tako. Ali sve u svemu,ne vidim sebe u buducnosti. Nemam cilj. Tj. imam ,ali moj cilj izgleda tako glupo i nezrelo,svi znaju sta je bolje za mene. Opet kazem,ne bih da sazaljevam sebe,ali  nekako,mislila sam da je svako na ovom svetu barem u necemu dobar,mora sigurno da postoji barem jedna stvar u kojoj je dobar. I ja sam to mislila. Trazila sam sebe na sve moguce nacine,i nista mi ne ide. Nista. Moji mi govore da sam aljkava bezobrazna,da se ne trudim. Ja stvarno zelim,ali ne mogu. Ceo zivot sam pozitivna i ne dam se,ali ne mogu vise da zavaravam sebe. Nije mi mesto ovde,na ovom svetu. Osecam se lose jer sazaljevam sebe. Da ,ja to upravo radim... I to je tako pateticno. Ja sam najveci neprijatelj sama sebi. JA. I niko drugi.Dosta je bilo glupih prica i zavaravanja. Moram prestati da mastam,moram se samo boriti.Zamisljanje da je sve savrseno odvesce me u surovu realnost,a tada ce biti kasno da joj se prikljucim. bolje sada dok sam jos mlada.A znam da bi sve bilo lakse da je samo ta jedna osoba tu... jEDAN GAD koji mi nedostaje pored svega sto je uradio. Uzalud bezim.sad se ovde proseravam,a onda ce proci neko vreme i onda cu zaboraviti razlog zbog kog mi je toliko nedostajao . Valjda je sve tako u zivotu,prolazno i glupo.

Veliki plimski talasi mogu simbolizovati trenutno emocionalno nezadovoljstvo i psihološki stres koji preti da vas poremeti. Ishod snova može otkriti koliko imate snage da biste mogli da se suočite sa ovom ličnom olujom. Na primer, preživeti plimski talas sugeriše da imate dovoljno snage da prevaziđete izazove u kojima se možete naći

 Nije da bas verujem u sanovnik,ali sinoc u snu,taj talas koji je presao preko mene ,toliko me je jako udario da me je glava  zabolela...Ali prezivela sam. Probudila se ,i shvatila da sve oluje u zivotu,dodju,ostave trag,i onda se povuku. Ostave lom,doduse, ali sve je za ljude. Moja podsvest mi je porucila da sam dovoljno jaka da predjem preko trenutne situacije. Da ako sam bila hrabra da se borim,da budem dovoljno hrabra i da krenem dalje. Nisam vise u sigurnoj zoni,necu se nadati istim stvarima,necu se vise buditi svakog jutra sa osmehom jer znam da je on tu,u mom srcu. Priznajem,srce mi je toliko jako zalupalo kad sam ga videla pre neki dan,i priznajem jos uvek postoji to nesto, ali ...vise nije do mene. Moram da budem jaka. Talasi nose ,uzimaju,povlace sa sobom sve,ali umesto da se gusimo i prepustamo da nas potope,moramo da naucimo da surfujemo!!!

Kako je tesko poverovati da je stvarno kraj... Sama sam kriva. Kriva sam zato sto sam ubedjivala sebe u nesto sto nije moguce. Terala inat samoj sebi. Verovala da je sve moguce. I to sa njim.  Mislila sam da je svaka suza koju sam pustila vredna , jer svaka suza natopljena bolom, pomoci ce mi da kasnije, bolje prepoznam pravu srecu. Ali ne,ja sam suze retko kad pustala. Pravila sam se da ne dolaze. MA SVE JE SUPER,ubedjivala uzalud samu sebe. I sada mi je pet meseci lazne srece pljunulo u lice,bacilo me u kisne dane , dosadnu ruznu rutinu. Nisam zelela da poverujem. Nisam bila spremna. Jos samo par dana jos samo par dana,onda krecem dalje... 4 zida ove mracne sobe,kao da mi se sve vise priblizavaju ,kao da zele da me progutaju...Nije bilo puno reci ,doduse. Zensko to jednostavno oseti, osetila sam ja to odmah,odavno ali ajde da se malo igramo. Ne zelim nikome da priam o ovome. Nikome ne mogu sada da se poverim. Niko ne bi ni razumeo stvarno. Ni ne zelim da bilo ko razume. veceras smo same moja tuga i ja. A zelela bih samo jos jedan pokusaj...zelela bih da mi bog da snage da pokusam jos jednom,da budem skroz sigurna. NEDOSTAJE MI,I OVO ME KIDA!!!!

Umorna sam od ubedjivanja same sebe da je sve ok,umorna sam od pozitivnog razmisljanja,UMRONA SAM ..Dosta mi je svega... Uvek sam ja ta koja zeli sve da popravi koja mora da popravlja krive Drine..A CEMU TO? GDE SU REZULTATI SVEGA TOGA? Zasto ???Zasto mi je uvek ovoliko stalo?  Zasto uvek ispadam glupa? Ali sve je to jace od mene. Samo srcem jasno vidim i uvek ispadnem kreten. Mislim ne kajem se,ali ne znam koliko cu jos moci ovako...Da se borim ,tj da presipam iz supljeg u prazno....

Sedim u sobi jedem hleb sa pastetom,zatecena porukom od pre pola sata. Bila je od njega... Decko koji me je prevario. I kada je to uradio , mislim kada sam ja saznala da je to uradio,tj predosecala sam da je tako nesto uradio cim se dva dana nije javio... Ugl kada sam ja to posle dva dana nejavljanja saznala,zeludac mi se popeo pravo u grlo,ne znam na nekih desetak minuta sam bila u soku,a onda jos nekih 15-tak minuta sam plakala sa drugaricom :) ....Ali onda sam se oporavila i resila da cu biti ok ,jer je njegova i samo njegova steta sto je tako nesto uradio. I nismo se culi,resila sam sve da zaboravim.Medjutim...koliko god se ja pravila da sam super da sam jaka da sam ,,vec zaboravila,, duboko u sebi sam znala da ne mogu. Ne znam zasto,ali posle nedelju dana sam shvatila da mi nedostaje. Koliko god djubre ispao,ja sam mu u sebi oprostila.Ali samo u sebi...Dok se jedne veceri nisam napila i poslala mu poruku. Kako je kukavica kako ne zna sta ej izgubio...bla bla...a znate ono sto pijan misli trezan govori...I svasta nesto sam ja njemu tad rekla..ali nema veze.Nisam se kajala jer sam znala koliko god da sam te veceri bila pijana ,sve sto sam mu rekla mislila sam iskreno. I dalje mi je nedostajao. Ali on je imao drugu devojku. A govorio mi je da ce sve da promeni da se kaje...I doduse jeste ostavio tu devojku,i da jeste mi sad poslao poruku...i jeste da,zeli da ispravi gresku,zeli da mi dokaze da je pogresio. I JESTE DA JA ZELIM DA BUDEM SA NJIM,ali ne znam da li smem,da li ...da li ja ispadam budala ako to uradim?da li ce ponovo napraviti budalu od mene?Znate ono jednom djubre djubre  doveka... U svom srcu ,duboko u sebi,sigurna sam sta zelim. A to je da mu oprostim i da budem ponovo sa njim...Ali ne znam,...A DRAMAAAAAAAAAAAAA

Svanulo je jos jedno nedeljno jutrO. Uzivajte u njemu,ovo je jedno od poslednjih lepih letnjih jutara. Volim nedelju ujutru. Suncanu nedelju. Toliko blizu svakodnevnim obavezama ,dosadnom ponedeljku,ali ustvari toliko daleko . Otvaram oci, kuvam kafu, pustam film koji sinoc nisam zavrsila i izlezavam se ,i uzivam...I drzi me srecnom misao da imam ceo dan samo za sebe. I da cu ga iskoristiti na najbolji moguci nacin.. A sutra...sutra sta bude bice :) Dobro jutro svima,uzivajte :)

Lepo je imati nekoga kraj sebe,lep je osecaj kada znas da si zaljubljen ,lep je i osecaj kada nekoga volis. Ali nekako u poslednje vreme,srecem dosta ljudi kojima veza postaje glavna okupacija,zaborave sve ostalo,ceo svet,prestanu da budu u kontaktu sa drugim ljudima,zive samo za partnera...Ali kakva je to ljubav,ako volis jednu osobu to odmah podrazumeva da treba da prestanes da volis i iskljucis sve ostale osobe iz svog zivota. A ukoliko pokusas to da obajsnis ,ona ce se odmah naljutiti ili sto posto pomisliti kako sam ljubomorna na nju i njenu savrsenu ljubavnu vezu. Ne ,nisam ljubomorna niti bih ikada mogla da budem ljubomorna na drugaricu koja je pronasla svoju srecu. Voleti,biti u vezi,ne znaci prestati ziveti. Voleti,znaci biti u stanju da dajes ,cak i kada nemas sta mnogo da ocekujes za uzvat. Sebicnost,ljubomora...ne to nije ljubav. Biti ljubomoran ne znaci da volis nekoga. Zatvoriti neku osobu i cuvati je samo za sebe ,naterati je da prekine kontakte sa svima,ne to nije ljubav ,to je sado mazo odnos,if U ask me... Ali dobro,ne dozivljava ljubav svako na isti nacin ,zar ne? :) Meni ne treba muskarac da bih se osetila voljeno,volim samu sebe dovoljno,ne treba mi muskarac da bih naucila da uzivam,cak i kada sam sama mogu da se osetim ispunjeno i da radim stvari koje volim da radim. Ne treba mi muskarac koji ce me kontrolisati kao njegovu lutku. Treba mi neko ko ce umeti da ceni svu ljubav koju mogu da pruzim :)

 

Pustiti nekoga iz svog zivota nije,niti je ikada bilo lako... Znati pustiti nekoga da ode, a ne pustiti nijednu suzu dok gledas kako odlazi i nestaju sve tvoje uspomene sve ... I onda mi nije jasno ,ako je potrebno hrabrosti da pustis nekoga da ode, da li te ako tu istu osobu uspes da zadrzis i vartis cini jos hrabrjim i snaznijim..? Prvo sam ga pustila da ode,i pravila se da je sve u redu,ali  sada sam shvatila da ne mogu,da zelim da se vratim,svim srcem to zelim...Prvo sam se preispitivala,razmisljala ,mozda su to trenuci slabosti,proci ce. Ne ovo nije trenutak slabosti ,niakd mi se ovako nesto nije desilo,zelim da se vrati ,i da ..ma ne da bude kao pre ,da bude kako mora da bude.Samo nek se vrati ,bicu spremna na to da ce jednom ponovo otici ali ovaj put cu biti spremna jer vec znam kako to izgleda.Ali ne znam koliko je vremena potrebno koliko svega....puno...jer tek sada shvatam koliko nista ne znam o ljubavi ,koliko nije jednostavno voleti,to je tehnika zivota,moras mnogo da pruzis da bi ti se vratilo..

Ponekad ,neke osobe se pojave u nasem zivotu. Jednostavno se pojave i mi jednostavno budemo zahvalni sto nam je bog pokazao put do njih iliti sto je njima pokazao put do nas.

Ponekad ,uhvatite pogled te osobe koja se sasvim slucajno pojavila u vasem zivotu.Uhvatite taj jedan pogled sasvim slucajno i shvatite da postoji nesto sto vas vuce sve blize i blize toj jednoj osobi.

Ponekad,satima pricate sa tom osobom koju je bog poslao u vas zivot.Pa onda pomislite da otkako je ta osoba usla u vas zivot,vreme je stalo. Samo zbog vas dvoje. I onda mislite kako polako uspevate da nadjete razlog za pojavljivanje te osobe.

Ponekad,ta osoba postaje jedino o cemu razmisljate. Svako secanje na dodir,poljubac,tera vas da se najezite i zaboravite na sve ostalo sto vam se desava.Sve ostalo postaje nebitno i stino. Ne postoje problemi.Samo zahvalnost za sve lepe trenutke.

Ponekad,iako ste se cvrsto zarekli samom sebi,da nikoga necete pustiti previse blizu.ta jedna sasvim slucajna osoba ,prestaje da bude slucajna i postaje sudjena.Srecni ste i zadovoljni jer ste konacno prestali da gradite zidove oko sebe i prepustili se,prepustili se svim srcem.

Ponekad,ta jedna osoba nestaje. Nestane i vi na najgori nacin saznate da je toj vasoj,jednoj jedinoj osobi,bog sasvim slucajno poslao neku sasvim trecu slucajnu osobu.A vi ostajete da stojite sami i zamisljeni. Cesto odbijate da poverujete da je to istina. Ma,ovo se meni ne desava cime sam ovo zasluzio=la. A onda kada shvatite,da ipak niste sanjali ,ko samar ,krecu sulude misli ,i izgubljenost u sopstvenom ocaju. Nekad placemo, nekad se pravimo da nas ne dotice, nekad boli...boli tako jako.Toliko da smo navikli na taj bol pa zelimo jos vise. A i dalje se nadamo toj nasoj osobi koju je bog jednom davno poslao u nas zivot. Nadamo se da ce se opet vratiti ,da cemo je jako zagrliti kao nekad pre i da cemo oprostiti sve. Ali ,vreme je nepredvidivo. Nikad se ne zna sta nam donosi dalje. Da li zaborav ,da li novu nadu. Uglavnom,samo dovoljno doze vremena kako bismo zaboravili. Ali mnogo vremena... I na kraju,ustvari nikad ne saznamo zasto...zasto ju je bog poslao? Valjda njegove razloge samo trebamo razumeti,nikad osudjivati. I eto,ja jos uvek cekam. Priznajem,nadam se,i verujem da nesto sto je izgubljeno uvek moze biti vraceno u tvoj zivot. Ali to sam samo ja. Zivot je nesto sasvim drugo. Sudbina,vera,bog...ko ce to sve razumeti...? :)

 

 

Uvek sam se vracala na isto. uvek sam pravila istu glupost. I onda se desilo to sto me je yaustavilo. To nesto sto me je zapecatilo. I onda sam stala i shvatila da sam pogresila. I to veoma. Ali da bih to shvatila bilo mi je potrebno dosta dosta i jos mnogo mojih gresaka. Bila sam preplasena ,priznajem. Samo sam bezala od necega. Uvek sam bezala i trazila laksi nacin. Ali onda se pojavila jedna osoba ,za koju znam da postoji pravi razlog zbog koje je poslata u moj zivot. I zato se ne brinem,bas sada kada bih trebala da budem u najvecoj depresiji. Juce sam ceo dan razmislala. I shvatila da se sve ovo desava zato sto sam velika kukavica. Zato sto se bojim da cu iz svake nove veze izaci povredjena. Ali sa tim je gotovo. Pa sta i da budem povredjena. Barem cu saznati sta znaci voleti nekoga svim srcem. I necu da se kajem. Okrecem novu stranu u svom zivotu. Ali ovaj put stvarno. I necu gubiti nadu,ni jednog trenutka... da ce sve biti bolje.

Da li iko na ovom svetu od najmudrijih filozofa do onih najprostijih ulicara moze definisati ljubav?DA. i svaka ta definicija ,ukoliko je izrecena srcem,tacna je. istina,nemam nikoga koga bih volela. Ali to nije razlog da ijednog trenutka odustanem od ljubavi. Ljubav ne dolazi vremenom ,vreme u ljubavi ne postoji. Ljubav dolazi onda kada je pozovemo. Kada pocnemo svim srcem da je osecamo. Kada nas nesto tera da ustanemo iz kreveta i svakog jutra pomislimo kako je zivot lep. Da ,istina,nemam kome to da kazem...ali ,nije mi ni bitno,kad to osecam svakim delicem sebe. Kada to zelim . I kada u to verujem. Ljubav...Jedina koja nikad nije prevarila osecaj. Zato verujte. Pratite instikte ljubavi..pratite staze kojim vas vodi. Znam,moze i ona izgledati prerusena u neku ruznu damu sa losim krajem,ali kazem vam,ona ne poznaje vreme ..samo osecaj..

 

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

«	Maj 2025					»
Po	Ut	Sr	Če	Pe	Su	Ne
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31

• Zivot je kratak,zar ne?
• Svakog dana sve vise
• sta sam ja tu mogla da uradim
• LJUBAV I STRAH...
• Kombinacije,veze,ili oni nedefisani odnosi :)
• Biti ono ko si i biti ono sto si
• Rizikuj
• jbga
• Just thinkin...
• Sta se desilo sa blogom dok me nije bilo?

• Generalna [84]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom