Zracak nade

Slusala sam neke pesme na netu,i slucajno sam naisla na pesmu,koju slusam iznova ,pa evo vec stoti pu..heheh ,dobro preterujem,ali pesma je PREDIVNA..malo je pesama koje mogu OVAKO DA ODUSEVE ...tako je lepa pesma,toliko emocija u njoj..mislim da bi me svako ko je ikada voleo stvarmo,onako istinski do kraja, (a znam da ste svi :)) razumeo zasto bas ova pesma.UZIVAJTE...

Kad i ovo malo volje izbrisu iz mene
Ostace od bola samo uspomene, jer
Bila si mi sve, a ja bez tebe niko.
Samo dijete zna voljeti toliko.

Bolje znali su od nas, ipak
Odrasli su ljudi, kazu nije
On za tebe, jos ste mladi,
Malo ludi, da bice vremena
Za zivot, more promjena, al’
Nikad moja vise, samo nebo zna.

Ref:
Nisu mi dali da te volim jer bio
Sam bez iceg, samo s’ tobom ja
Postojim, i ne bojim se niceg,
Samo s’ tobom bogat sam bio jedina.
Nisu mi rekli da te salju nekom
Drugom na kraj svijeta, samo
Pogazili tugom nase zime,
Nasa ljeta ka0 da ne postojim
Od mene su te duso ukrali.

Prolaze godine i zivot,
Jos za tebe palim svijece,
Svakog dana Boga molim
Da te vrati, ali nece, jer
Bila si mi sve, jos uvijek
Moja nada si, zbog tebe
Ovaj zivot zivim, da te
Ne zaboravim.

Mislila sam da sam dobro.Mislila sam da sam super. Da sam se oslobodila necega sto mi nije trebalo.I proslo je oko dve nedelje i mislila sam da sam sjajno. Zasto onda,kada sam se tako super osecala bez njega,zasto sam sinoc bas shvatila suprotno,i zasto sada zelim da mu se vratim...Da, znam najbolje je pustiti da prespava,ja pustam vec dve jbne nedelje,i sada ne  mogu da promenim ovaj osecaj. Proslost jednostavno treba pustiti,da otplovi svojim tokovima,i mi se jednostavno trebamo okrenuti i nastaviti dalje,sto bih i ja verovatno trebala da uradim. Ali,sta ako ja zelim da nastavim dalje,ali sa odredjenom osobom koja cini tu proslost..? Ja sam od onih koji uvek rade suprotno od onog sto bi trebalo..od onih koji nisu krojeni da postupaju po sablonu.I znam da cu mozda napraviti veliku gresku,ali barem kasnije necu imati zbog cega da se kajem,zar ne?

 

Ah...cim cujem ovu pesmu,prestaje sve,zatvorim oci,i poletim kao ptica ...Ptica divljine...

I`ve been walking around all day, thinking
I think i have a problem, I think I think too much
I`ve been tought to hold back my tears and avoid them
but you`ve made pain into something I could touch

I`ve been walking around all day, laughing
Think I`d be better off whithout you here
And I bet you are sweet and hard to get over
So I`ll cry and people will stop and stare
now thats ok, let them stop and stare...

coz I am fragile
I am hopeless
I´m not perfect
but I am free...

I`ve been walking around all day, waiting
and waiting is all I seem to do
´cause I never get it unless I`m fed it
but this time I´ll just have to
yeah this time I´ll just have to...

Say you´re not around... am I finished?
If you`re not around that´s too bad
Hope you´re safe and sound, not alone now

´cause you know I belive in you...

Konacno sam ostavila tu zadnju flasu pica i protrljala oci .Nije mi bilo vise mutno. Ne zelim vise sebi da pravim gluposti zbog debila. Ne zelim da kaznjavam sebe zbog tudjih gresaka.Konacno su sve lazi i iluzije pale u vodu. Zahvalna sam Bogu sto mi je dao snage da se po poslednji put uverim da nisam pogresila sto sam ga ostavila. Neka pati...Gledala sam ga kako pati,ali sta ja mogu sto on nije dovoljno musko da podnese...I nije mi bilo zao,zato sto sam shvatila da ja nisam kriva za sve sto se izdesavalo. Srecna sam sto ne zelim da mu se vratim,srecna sam sto znam i osecam da sam kao nikad do sad donela pravu odluku. Sto sam slusala svoje srce i razum,odnosno sto sma slusala sebe,a ne druge. I da,srecna sam,slobodna,ispunjena!!!

ovo ovde nisu strofe za ljigave i lose,
vec za moje sto se bore, diskretne heroje,
za obicne likove, iskrene i dobre,
sto ne namecu se mnogo, ali nece da se skole,
jer kada brod tone uvek prvo pale misevi,
a kapetani iskusni, na druge ce misliti,
na druge ce misliti.
zivot zna da bude titanik, usamljenik, izgnanik,
tad radjaju se titani, u nevolji istrajni.

ovo ovde nisu koske za klince da se loze,
poruke proste da gluposti se mnoze.
nema jeftine proze, losih tripova sto voze,
prvo zvuce dobro, a onda zavrse k’o problem.
ovo ovde sve je licno, mi ne prodajemo price.
kompleks ne velicam, vec stvari sto su bitne.
ovde ima rima svima klincima za primer,
za sve usijane glave, da se ohlade i smire

Refren(x2):
za sve, za sve, za sve moje ljude
za sve, za sve, za sve moje ljude
za sve, za sve, za sve moje ljude
sto uporno se trude da sutra bolje bude

za sve moje ljude mnogo ljute i brze,
sto kad naidju muke ne mogu da izdrze.
film im lako pukne, lakse druge mrze,
pa se muce i cude, sto snovi su pod kljucem.
klinac lako sludjen, iz tripa “bolje tuce”,
misli da je mator, a iz filma “rodjen juce”.
pogresno si ucen, jak si samo u gomili,
lako je zgutati i popiti, slabijeg izlomiti.

nemas kome da se obratis,
pravi primer potrazis, jer sutra brzo dolazi,
treba covek postati.
nestali su kodeksi, ostali su kompleksi.
pobede su porazi, a ishodi su potresni.
zato, stani malo, razmisli, sta ces time postici.
ako ne znas sam, ova pesma nek ti objasni.
ona je za snove, za sve ljude moje,
sto uporno se trude da sutra bude bolje

Refren (x2)

za sve moje ljude sto posteno se trude,
hodaju, ne puze da bi postigli uspeh.
za sve sto se muce, sto rano se bude,
rade poslove trule da bi placali racune.
i za sve one druge sto razna sranja trpe,
al’ ne prave kompromise da kraj sa krajem skrpe.
za sve vama lude, sto smatrate za glupe,
al’ im zavidite uvek sto ne polazu racune.
nas ne mogu da kupe, jer sve radimo srcem,
i na kvarno kad nas buse, mi im pokazemo zube.
oni lazne price nude za sve moje ljude,
koji stvorili su svet u koji nece da ih puste.
koji podnece i zrtve za snove, makar puste,
a mi stojimo uz njih da se glas o njima cuje.
na damo da uguse nase male pobune,
mi rastemo u divove do konacne pobede

Refren (x4)

Život je tragedija za one koji osećaju,a komedija za one koji misle.

Nekad u zivotu,cvrsto odlucimo da je vreme za novi pocetak,spakujemo kofere,i krenemo na neki novi put.Neki placuci u sebi idu,ne zaustavljaju se.Drugi se ipak vracaju milion puta,i nesigurno stoje nad svojim tek spakovanim koferom.Jedno je zajednicko.Svi zelimo da ostavimo to nesto za sobom,i svi smo manje vise povredjeni,na ovaj ili onaj nacin koliko god mi to ne zeleli da priznamo.Ja sam od onih koji su se milion puta vratili jer nisam bila sigurna da je to ispravna odluka.Ali onda je nesto u meni puklo.Videla sam novi put i krenula sam.Plakala sam , priznajem.Plasim se i dalje sta ce se desiti.Ali ipak nastavljam,jer koliko god nam uspomene divno izgledale,nije vredno vracati se u proslost,jer nas je Bog sa nekim veoma dobrim razlogom poslao na novi put.Put gde se nalazimo sada.

Eh,da vam se predstavim.Ja sam najveci kreten na svetu.Taman mislim da sam napravila ispravnu odluku sto sam raskinula sa deckom koji mi se vise ni ne svidja.I onda,tek tako pocnem da se kidam,zato sto sam to uradila.I videli smo se ponovo isto vece.Znala sam da se igram sa vatrom.I nisam mogla da izdrzim,poljubila sam ga,ovako bzvz,a ustvari zato sto mozda jos uvek postoji sansa da budemo zajedno.Ali ne zelim da ga povredim jos jednom.Ne mogu.Zasto sam mu onda rekla da cemo se cuti za par dana dok ja ne smislim sta cu?Zato sto sam ja,dragi moji,najveci kreten na svetu ...:'(

 

znam..Bila sam zaljubljena priznajem.Ludo zaljubljena.I posle onoga sto se desilo u grckoj vise nisam....pa dobro sta.Ali jos uvek smo zajedno.I sinoc sam ga prevarila.Sa nekim potpuno nebitnim likom.Nije mi uopste bitan.Bilo je to samo za jednu noc.Prevarila sam ga ali on to ne mora da zna..I veceras cemo raskinuti...Ne mogu vise.Leto nosi sve.Ali isto tako,donosi neka nova lica :DZivot ide dalje..:D

Letnje ljubavi,toliko jak osecaj koji kratko traje,i onda kao talas nestane. Pre nego sto sam otisla na more,imala sam taj osecaj da je sve u redu,da njega ne moze niko da zameni,imala sam taj osecaj da kada sam pored njega ceo svet je nas.I nije e bilo briga ni za sta.Mislila sam da je Grcka samo jedno obicno letovanje na kojem cu se ludo provoditi sa prijateljima,i onda cu se vratiti kuci i sve ce biti savrseno.Govorila sam sebi to je samo dve nedelje,ne moze se nista desiti.Ali tada nisam znala da ce se pojaviti neko ko je u meni izazvao nesto toliko snazno.Osecala sam se kao potpuno druga osoba kada sam ga upoznala i kada smo provodili vreme zajedno.Znala sam da se igram sa vatrom i da je opasno to sto mi je toliko blizu.Bio je to jedan grk,lep,zgodan,pametan,savrsen.Ali nije to ono sto me je toliko privuklo.Bio je to njegov pogled.Pun necega,ne znam ni ja.Znam samo da je on prva osoba koja je u meni za tako kratko vreme uspela da probudi totalno novu osobu.Nesto divlje je izaslo iz mene.I bila sam onakva kakva sam stvarno uvek zelela da budem.Slobodna...I sve je islo nekako spontano.A ja sam glupaca koja NIKAD ne slusa razum,samo srce.Znam,to je sve kratka avantura koju cu zaboraviti,znam nije vredno srusiti ljubav za koju sam toliko dala sebe celu,samo zbog jednog tamo grka.Ali ja sam takva.Mozda je ovako sudjeno da bude.Mozda mi je ovo samo pomoglo da malo bolje upoznam samu sebe.Da u vezama nije samo bitno da se pored nekoga osecas smireno i sigurno.Mislila sam da je to ono sto zelim.Ali ne,meni je potrebno da se pored nekoga osecam nesputano,slobodno,divlje.I znam da strast nestaje,ali u meni se kao nikad do sad probudilo nesto mnogo jako zbog cega sam spremna sve da ostavim i promenim dosta stvari u svom zivotu.

HM…dugo me nesto nije bilo,to zato sto mi nije radial tastatura.No nebitno.Nece me ponovo biti dugo,ne zbog tastature vec zato sto idem na more…Ah da..Grcka me ceka…Mmmmm…
Ali koliko god mi primamljivo izg;edao provod na ovom  letovanju,desilo se u pogresan trenitak,ustvari ON mi se desio u pogresan trenutak,posto je letovanje ranije planirano.Znate,onaj decko za kojeg nisam bila sigurna da li je bilo vredno boriti se.Da to je bilo tada.Sada vise ne.Ne znam kako cu dve nedelje bez njega.Svet mi nekako izgleda carobno kada smo zajedno.I nije me ni za sta briga.Mislim uzivacu ja,haha pa moram ko jos moze Grckoj da odoli…Ali opet toliko toga smo prosli zajedno,I dosta vremena sam se pitala da li idemo prebrzo,da li sam se previse prepustila…I tako sam razbijala glavu,I pocela sam da razmisljam da li je sve bilo vredno,I da me on mozda zeli zbog neceg drugog,ali ne…Sklonila sam sve sumnje na starnu.On je moj,a dve nedelje su tako nista u odnosu na ono sto nas spaja..........

Ljudsko u meni voli da živi. Božansko u meni živi da voli.

Ako želiš da razumiješ neku stvar
Brže od najbržeg,
Onda ne pokušavaj da je tumačiš.
Samo je voli
I postani nerazdvojno jedno s njom.

 

SLUSAJTE OVU PESMU DOK CITATE TEKST :DNe razumem.Zar je toliko tesko biti srecan?Milsila sam da su mi ponovo sve ovce na broju,ali izgleda da je sve krenulo nizbrdo,again....Milsim to je zato sto se previse nekad osvrcem na to sta ko drugi kaze i sta ko drugi misli,i samo se nerviram bezveze.ZAR SVIMA JEDNOSTAVNO TOLIKO SMETA STO ZELIM DA SE SMEJEM,STO ZELIM DA BUDEM SA NJIM,STO ZELIM DA GA DRZIM ZA RUKU I DA TO BUDEMO SAMO NAS DVOJE,zar trazim puno sto ne zelim da se svi zivi mesaju tamo gde im mesto nije.Zasto sve svi na mene svaljuju.Imam osecaj kao da kad god neko oseti da sam srecna,pocinje da cini sve da budem suprotno od toga!JEL GREH STO SE OSECAM ISPUNJENO KADA SAM SA NJIM?zar ne mogu to drugi da shvate?Sta sam im ja skrivila,zasto...boze zasto?Jel toliko tesko...?Ma,ne zanima me,ako drugi ne mogu da me podrze onda me mozda  ni ne zasluzuju.Toliko...

Da li je to samo moj strah..stah od toga da budem srecna,i bezim od svih dobrih stavri i zatvaram se u sebe,pa zato govorim da sam prokleta...Verovatno je zato.Nista drugo do samo glupo ljudsko sujevreje i strah.Nista mi ne ide od ruke u polslednjih nekoliko dana,i sta god da uradim upropastim sve.Samo sednem i placem i sazaljevam sebe,kao da me je neko prokleo.I onda mi je danas kada sam ustala nekako doslo iz dupeta u glavu,da prestanem da mrzim sebe zbog nekih glupih stavrii,i samo sam izasla na vazduh i pokrenula se.Otvorila sam oci ,i skupila hrabrosti da sagledam zivot sa jedne lepse strane.Smogla sam hrabrosti da pokusam ispocetka.I veceras ce se neke stavri promeniti.Stavila sam osmeh na lice,i udahnula sam malo pozitivne energije...Obecala sam sebi da sta god da se desi necu da olako gubim one ljude koje volim,i verovacu,i moliti se.Jer svako u zivotu koliko god puta naidje na prepreke,svakako ce jednom naici i na ono sto je toliko cekao.I kada se to desi,brige se zaboravljaju,i cini se kao da se zemlja ponovo okrece ...:D

I ponovo sam ga pustila da ode...Ponovo sam samo stala i gledala kako ide.I znala sam da se on kida.Ja sam samo stajala i drzala to u sebi.Pobegla sam.Nisam zelela da ga vidim.I sada se kajem sto nisam otisla.Zasto sma se samo ukocila i jednostavno odlucila nista da ne radim.I tek sada,kada je vec kasno za sve,ja shvatam,da sam gadno pogresila,i tek sada shvatam da sam najobicnija kukavica koja nije spremna da se bori za nekoga,pa se onda kaje sto je neke reci ostavila za sebe...sto je uvek mislila da je rano i da ima vremena.Ova faza u mom zivotu nije trebala da se dogodi sada,ali ja sma kriva.Uvek iz gresaka ucim...I uvek se pitam zasto zasto bas ja..?Treba mi novi zivot i novi vazduh definitivno...

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

«	Maj 2025					»
Po	Ut	Sr	Če	Pe	Su	Ne
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31

• Zivot je kratak,zar ne?
• Svakog dana sve vise
• sta sam ja tu mogla da uradim
• LJUBAV I STRAH...
• Kombinacije,veze,ili oni nedefisani odnosi :)
• Biti ono ko si i biti ono sto si
• Rizikuj
• jbga
• Just thinkin...
• Sta se desilo sa blogom dok me nije bilo?

• Generalna [84]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom