Zracak nade

Izvinite sto me nije bilo dugo,imala sam neke obaveze ne znam ni ja ,a i kad sednem za komp,sednem na pet minuta,nikako ko covek da se raspisem,uvek me teraju sa kompa. Imam pricu koja nije zavrsena ,ali necu da je kacim dok ne bude savrsena .. :) ali ko zna kad ce to biti ,kad se budem sklopila u delove mozda tad :) Samo sam htela da vam se javim i da vam se izvinim sto sam vas zapostavila!! nadam se da cete mi oprostiti :)

Evo jedne pesme koja ,barem meni ,daje veliku energiju i inspiraciju,uzivajte :) 

SAMO ZELIM DA kazem na pocetku,ovaj tekst je napisan jos pre,ali nisam bila sigurna da li da ga objavim :) a zao mi bilo da ima status nedovrsen :))))

bojim se

da te pustim

ali previse vremena je proslo

Znaj da se ne ljutim za ono sto si uradio. U stanju sam da zaboravim. Tj.vec jesam. Uvek,zapamti uvek ces mi biti drag. Uvek cu ti cuvati mesto u mom malom srcu. Koliko god bilo malo skuceno,za tebe ce uvek biti to jedno mesto. Gde cu moci da te se setim i nasmejem,osetim malo topline proslog vremena. Osetim vreli dah ljubavi. Ne zelim da te zaboravim ,osoba kao sto si ti se nikada ne zaboravlja.Nista od ovog ti nisam rekla niti cu,ne cujemo se iako si to pokusavao. Ali moram da krenem dalje. Dosadila sam vise sama sebi a i drugima sa ovim krecem dalje krecem dalje. Nikad stvarno nisam odustala od tebe. Ne znam ni da li ce se to ikad desiti. Ali ,za sada ja moram,moram nastaviti svoj zivot. Ovo su moje poslednje reci tebi. Volela bih da ovo vidis. Ali nemam ni hrabrosti ni snage. Samo zelim da ti kazem da ti zelim sve najbolje,i nadam se da ces pronaci nekoga koga ces voleti. Ili barem biti srecan.  To je to . Ja moram da krenem na voz za zivot ,ne zelim da zaksnim,ima jos malo vremena....POZDRAV

 

Jutros sam otvorila oci,i jeste da nemam tu naviku ali prvo sto sam uradila u 6 ujutru otisla sam na blog.Oko pola 7 tacnije,ali dobro nije ni bitno toliko. Prvo sto sam videla bio je post koji je postavila sanjarenja56 ..Izmamila si mi osmeh na lice  od ranog jutra ,ranog ranog jutra....Hvala ti od srca..takodje i  post koji je razmisljanka postavila. I svi ostali,od srca hvala na lepim zeljama i komentarima <3  Ovaj dan nije mogao na lepsi nacin da mi pocne. I tek tako,krenula sam u novi dan. Sasvim zadovoljna sobom i svojim zivotom. 

Ne ne znam sta mi je bilo,kako sam mogla da dozvolim da zbog jednog decka prestanem da mislim na samu sebe... Da prestanem da mislim na druge...Nije niko toga vredan. Vreme je za promene. Vreme je da ovaj blog ukrasimo nekim veselijim temama. Za sada ih bas nesto i nema moram priznati ,ali obecavam nove teme ovih dana !!! PUNO POZDRAVA ZA SVE BLOGERE!!!!!!! SVI STE KRALJEVI I KRALJICE!!LJUBIM VAS SVE !!!!!!!!!!!!!!!!!!

 

 

I JOS JEDNOM....HVALA PUNOOOOOO ,INSPIRISACEMO SE I DALJE !!!!!!!!!!

Prazna kao prazan list papira.

Mracna kao nebo kada se naoblaci.

Sumorna kao drvece bez lisca.

 

 

Ali opet ,smejem se... 

 

Smejem se,da mi brze prodje dan. Prazna sam kao prazna cinija koja samo ceka da neko ubaci nesto u nju, a na kraju zavrsi bacena u neku staru ostavu. Inspiracije nema. Samo brojim dane. Sve je izgubilo smisao. Problemi se nagomilavaju,ja ih ostavljam kao gomilu zguzvanih papira da leze baceni na podu moje sobe. I krevet je nekako prazan,tmuran .Stvari su razbacane svuda. Knjige na stolu i na podu. Stari dnevnik stoji gde sam ga juce ostavila. Svakog dana u njemu je sve manje reci.  Drzim ljude podalje od moje sobe ,mozda cak i od mene same. U haosu sam. Gde je nestala ona vera u bolje sutra i bolje danas ,ja ne znam. To je moj problem ,sto se previse bojim da prihvatim realnost pa slikam drugaciju stvarnost svakog jutra,kada se probudim. I polako tonem u tu dosadnu rutinu. Mrzovoljna kao neka matora macka na izmaku snage ,na kraju zivota. Nisam ja na izmaku zivota, ja sam samo lenja. Recite mi gde da nadjem lek. Posto ne mogu da nadjem onu staru sebe. O ne,vise nikad je nece niko videti. Niko. Ona je bila dovoljno pametna spakovala se i otisla,ostavila je mene novu da se borim sa uspomenama. Nadam se da je srecna... 

 

 

 

 

 

Bilo je to danas,pa kao sto bi Keri Bredso rekla,primanje metka. Mada i gore ,moram priznati.  Isla sam ka stanici,i on je isao pravo prema meni,i okrenuo je glavu i prosao pored mene. Nije mogao ni bezvezno ,,cao,, da mi kaze! Nije mogao u oci da me pogleda...Obecala sam sama sebi da ga vise necu pominjati,ali ovo danas me je pogodilo. Samo sam prosla ,srce mi je zakucalo jace,pet minuta nisam mogla da dodjem sebi. Nisam smela da se okrenem. Pred ocima su mi prolazili svi trenuci.. Ko bi rekao da su to dve iste osobe..KO??? Kako je to tuzno... Mislila sam da sam jaka,ali danas sam shvatila da mi treba jos vremena.  Mislim ne toliko vremena koliko bih samo volela da ga vise nikad ne vidim. Nije lako.

 

hahaahahah sada mi dodje da se smejem samo da se smejem ..Koliko sam se osetila povredjeno pre par dana,koliko sam bila blizu toga da potonem. Zamalo da zaboravim koliko nije nista izgubljeno.Zamalo da zaboravim ko sam JA ,i koliko vredim. Zamalo da zabOravim da je on jedno obicno GOVNO. ups ,htela sam da kazem govance. Malo majusno sitno,nebitno.  Heh,i pazi mene glupace. Na ivici da mu oprostim. I dobro je sto sam ga pustila da me ceka. Dobro je ,jer nije mogao da ceka i vec je nasao neku trecu devojku. Koje olaksanje. Sada se osecam mnogo bolje,jer sam shvatila da sam samo gubila vreme razmisljajuci i tugujuci. Ne osecam se zbog tpga bolje,nego zato sto KONACNO STAVLJAM TACKU NA CELU TU PRICU,cista srca ,nasmejana ,jaka ,izlazim iz brodoloma zvanog ON... Otvaram sirom svoje srce i vrata i idem ,idem u neki novi zivot . Mirne savesti i punog srca,jer znam da se sve vraca i sve se placa. :) I ne ,necu reci kako su svi oni isti,zato sto znam da nisu. Ne necu reci da ne zelim ljubav ,kao sto necu reci ni da je zelim odmah sada po svaku cenu. Ja osecam ljubav ovde,u srcu. I necu ko luda da jurim za nekim. Necu da ga trazim na svakom mogucem mestu. Znam da je on tu,tu negde blizu. Osecam to. i verujem. A i ako nije,nema veze ,priblizice se on ,znam. Hvala ti boze sto si okoncao moje nedoumice ,hvala ti sto si mi dao snagu da se podignem iz blata. Ovde pocinje novo poglavlje mog zivota :)

Nije da sazaljevam sebe,ali cini mi se kao da je za mene kraj. Mislim gledam ljude,planiraju zivot,vecina njih vec ima sve isplanirano,vecini je vec sve obezbedjeno. A i onima kojima nije,gledam ih kako se trude i bore. Ne odustaju od svog cilja. Svi oko mene. Svako ima neki cilj,svako zeli nesto,ali vecina se i bori i trudi to nesto da ostvari... Sta se desava samnom? Nemam motivaciju ni za sta. Nemam vise volju da ziivm. Nemam snage ni da ustanem iz kreveta.Mislim ustanem ja,i sve to,ali ne moze dan da mi pocne  bez dve guarane i 3 kafe,hahha preterujem malo,nije bas tako. Ali sve u svemu,ne vidim sebe u buducnosti. Nemam cilj. Tj. imam ,ali moj cilj izgleda tako glupo i nezrelo,svi znaju sta je bolje za mene. Opet kazem,ne bih da sazaljevam sebe,ali  nekako,mislila sam da je svako na ovom svetu barem u necemu dobar,mora sigurno da postoji barem jedna stvar u kojoj je dobar. I ja sam to mislila. Trazila sam sebe na sve moguce nacine,i nista mi ne ide. Nista. Moji mi govore da sam aljkava bezobrazna,da se ne trudim. Ja stvarno zelim,ali ne mogu. Ceo zivot sam pozitivna i ne dam se,ali ne mogu vise da zavaravam sebe. Nije mi mesto ovde,na ovom svetu. Osecam se lose jer sazaljevam sebe. Da ,ja to upravo radim... I to je tako pateticno. Ja sam najveci neprijatelj sama sebi. JA. I niko drugi.Dosta je bilo glupih prica i zavaravanja. Moram prestati da mastam,moram se samo boriti.Zamisljanje da je sve savrseno odvesce me u surovu realnost,a tada ce biti kasno da joj se prikljucim. bolje sada dok sam jos mlada.A znam da bi sve bilo lakse da je samo ta jedna osoba tu... jEDAN GAD koji mi nedostaje pored svega sto je uradio. Uzalud bezim.sad se ovde proseravam,a onda ce proci neko vreme i onda cu zaboraviti razlog zbog kog mi je toliko nedostajao . Valjda je sve tako u zivotu,prolazno i glupo.

Veliki plimski talasi mogu simbolizovati trenutno emocionalno nezadovoljstvo i psihološki stres koji preti da vas poremeti. Ishod snova može otkriti koliko imate snage da biste mogli da se suočite sa ovom ličnom olujom. Na primer, preživeti plimski talas sugeriše da imate dovoljno snage da prevaziđete izazove u kojima se možete naći

 Nije da bas verujem u sanovnik,ali sinoc u snu,taj talas koji je presao preko mene ,toliko me je jako udario da me je glava  zabolela...Ali prezivela sam. Probudila se ,i shvatila da sve oluje u zivotu,dodju,ostave trag,i onda se povuku. Ostave lom,doduse, ali sve je za ljude. Moja podsvest mi je porucila da sam dovoljno jaka da predjem preko trenutne situacije. Da ako sam bila hrabra da se borim,da budem dovoljno hrabra i da krenem dalje. Nisam vise u sigurnoj zoni,necu se nadati istim stvarima,necu se vise buditi svakog jutra sa osmehom jer znam da je on tu,u mom srcu. Priznajem,srce mi je toliko jako zalupalo kad sam ga videla pre neki dan,i priznajem jos uvek postoji to nesto, ali ...vise nije do mene. Moram da budem jaka. Talasi nose ,uzimaju,povlace sa sobom sve,ali umesto da se gusimo i prepustamo da nas potope,moramo da naucimo da surfujemo!!!

Kako je tesko poverovati da je stvarno kraj... Sama sam kriva. Kriva sam zato sto sam ubedjivala sebe u nesto sto nije moguce. Terala inat samoj sebi. Verovala da je sve moguce. I to sa njim.  Mislila sam da je svaka suza koju sam pustila vredna , jer svaka suza natopljena bolom, pomoci ce mi da kasnije, bolje prepoznam pravu srecu. Ali ne,ja sam suze retko kad pustala. Pravila sam se da ne dolaze. MA SVE JE SUPER,ubedjivala uzalud samu sebe. I sada mi je pet meseci lazne srece pljunulo u lice,bacilo me u kisne dane , dosadnu ruznu rutinu. Nisam zelela da poverujem. Nisam bila spremna. Jos samo par dana jos samo par dana,onda krecem dalje... 4 zida ove mracne sobe,kao da mi se sve vise priblizavaju ,kao da zele da me progutaju...Nije bilo puno reci ,doduse. Zensko to jednostavno oseti, osetila sam ja to odmah,odavno ali ajde da se malo igramo. Ne zelim nikome da priam o ovome. Nikome ne mogu sada da se poverim. Niko ne bi ni razumeo stvarno. Ni ne zelim da bilo ko razume. veceras smo same moja tuga i ja. A zelela bih samo jos jedan pokusaj...zelela bih da mi bog da snage da pokusam jos jednom,da budem skroz sigurna. NEDOSTAJE MI,I OVO ME KIDA!!!!

Umorna sam od ubedjivanja same sebe da je sve ok,umorna sam od pozitivnog razmisljanja,UMRONA SAM ..Dosta mi je svega... Uvek sam ja ta koja zeli sve da popravi koja mora da popravlja krive Drine..A CEMU TO? GDE SU REZULTATI SVEGA TOGA? Zasto ???Zasto mi je uvek ovoliko stalo?  Zasto uvek ispadam glupa? Ali sve je to jace od mene. Samo srcem jasno vidim i uvek ispadnem kreten. Mislim ne kajem se,ali ne znam koliko cu jos moci ovako...Da se borim ,tj da presipam iz supljeg u prazno....

Sedim u sobi jedem hleb sa pastetom,zatecena porukom od pre pola sata. Bila je od njega... Decko koji me je prevario. I kada je to uradio , mislim kada sam ja saznala da je to uradio,tj predosecala sam da je tako nesto uradio cim se dva dana nije javio... Ugl kada sam ja to posle dva dana nejavljanja saznala,zeludac mi se popeo pravo u grlo,ne znam na nekih desetak minuta sam bila u soku,a onda jos nekih 15-tak minuta sam plakala sa drugaricom :) ....Ali onda sam se oporavila i resila da cu biti ok ,jer je njegova i samo njegova steta sto je tako nesto uradio. I nismo se culi,resila sam sve da zaboravim.Medjutim...koliko god se ja pravila da sam super da sam jaka da sam ,,vec zaboravila,, duboko u sebi sam znala da ne mogu. Ne znam zasto,ali posle nedelju dana sam shvatila da mi nedostaje. Koliko god djubre ispao,ja sam mu u sebi oprostila.Ali samo u sebi...Dok se jedne veceri nisam napila i poslala mu poruku. Kako je kukavica kako ne zna sta ej izgubio...bla bla...a znate ono sto pijan misli trezan govori...I svasta nesto sam ja njemu tad rekla..ali nema veze.Nisam se kajala jer sam znala koliko god da sam te veceri bila pijana ,sve sto sam mu rekla mislila sam iskreno. I dalje mi je nedostajao. Ali on je imao drugu devojku. A govorio mi je da ce sve da promeni da se kaje...I doduse jeste ostavio tu devojku,i da jeste mi sad poslao poruku...i jeste da,zeli da ispravi gresku,zeli da mi dokaze da je pogresio. I JESTE DA JA ZELIM DA BUDEM SA NJIM,ali ne znam da li smem,da li ...da li ja ispadam budala ako to uradim?da li ce ponovo napraviti budalu od mene?Znate ono jednom djubre djubre  doveka... U svom srcu ,duboko u sebi,sigurna sam sta zelim. A to je da mu oprostim i da budem ponovo sa njim...Ali ne znam,...A DRAMAAAAAAAAAAAAA

Svanulo je jos jedno nedeljno jutrO. Uzivajte u njemu,ovo je jedno od poslednjih lepih letnjih jutara. Volim nedelju ujutru. Suncanu nedelju. Toliko blizu svakodnevnim obavezama ,dosadnom ponedeljku,ali ustvari toliko daleko . Otvaram oci, kuvam kafu, pustam film koji sinoc nisam zavrsila i izlezavam se ,i uzivam...I drzi me srecnom misao da imam ceo dan samo za sebe. I da cu ga iskoristiti na najbolji moguci nacin.. A sutra...sutra sta bude bice :) Dobro jutro svima,uzivajte :)

Lepo je imati nekoga kraj sebe,lep je osecaj kada znas da si zaljubljen ,lep je i osecaj kada nekoga volis. Ali nekako u poslednje vreme,srecem dosta ljudi kojima veza postaje glavna okupacija,zaborave sve ostalo,ceo svet,prestanu da budu u kontaktu sa drugim ljudima,zive samo za partnera...Ali kakva je to ljubav,ako volis jednu osobu to odmah podrazumeva da treba da prestanes da volis i iskljucis sve ostale osobe iz svog zivota. A ukoliko pokusas to da obajsnis ,ona ce se odmah naljutiti ili sto posto pomisliti kako sam ljubomorna na nju i njenu savrsenu ljubavnu vezu. Ne ,nisam ljubomorna niti bih ikada mogla da budem ljubomorna na drugaricu koja je pronasla svoju srecu. Voleti,biti u vezi,ne znaci prestati ziveti. Voleti,znaci biti u stanju da dajes ,cak i kada nemas sta mnogo da ocekujes za uzvat. Sebicnost,ljubomora...ne to nije ljubav. Biti ljubomoran ne znaci da volis nekoga. Zatvoriti neku osobu i cuvati je samo za sebe ,naterati je da prekine kontakte sa svima,ne to nije ljubav ,to je sado mazo odnos,if U ask me... Ali dobro,ne dozivljava ljubav svako na isti nacin ,zar ne? :) Meni ne treba muskarac da bih se osetila voljeno,volim samu sebe dovoljno,ne treba mi muskarac da bih naucila da uzivam,cak i kada sam sama mogu da se osetim ispunjeno i da radim stvari koje volim da radim. Ne treba mi muskarac koji ce me kontrolisati kao njegovu lutku. Treba mi neko ko ce umeti da ceni svu ljubav koju mogu da pruzim :)

 

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

«	Septembar 2011					»
Po	Ut	Sr	Če	Pe	Su	Ne
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30

• Zivot je kratak,zar ne?
• Svakog dana sve vise
• sta sam ja tu mogla da uradim
• LJUBAV I STRAH...
• Kombinacije,veze,ili oni nedefisani odnosi :)
• Biti ono ko si i biti ono sto si
• Rizikuj
• jbga
• Just thinkin...
• Sta se desilo sa blogom dok me nije bilo?

• Generalna [84]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom