Zracak nade

Dok gazimo po zguzvanim papirima

nemamimebre | 15 Septembar, 2011 20:06

Prazna kao prazan list papira.

Mracna kao nebo kada se naoblaci.

Sumorna kao drvece bez lisca.

Ali opet ,smejem se...

Smejem se,da mi brze prodje dan. Prazna sam kao prazna cinija koja samo ceka da neko ubaci nesto u nju, a na kraju zavrsi bacena u neku staru ostavu. Inspiracije nema. Samo brojim dane. Sve je izgubilo smisao. Problemi se nagomilavaju,ja ih ostavljam kao gomilu zguzvanih papira da leze baceni na podu moje sobe. I krevet je nekako prazan,tmuran .Stvari su razbacane svuda. Knjige na stolu i na podu. Stari dnevnik stoji gde sam ga juce ostavila. Svakog dana u njemu je sve manje reci. Drzim ljude podalje od moje sobe ,mozda cak i od mene same. U haosu sam. Gde je nestala ona vera u bolje sutra i bolje danas ,ja ne znam. To je moj problem ,sto se previse bojim da prihvatim realnost pa slikam drugaciju stvarnost svakog jutra,kada se probudim. I polako tonem u tu dosadnu rutinu. Mrzovoljna kao neka matora macka na izmaku snage ,na kraju zivota. Nisam ja na izmaku zivota, ja sam samo lenja. Recite mi gde da nadjem lek. Posto ne mogu da nadjem onu staru sebe. O ne,vise nikad je nece niko videti. Niko. Ona je bila dovoljno pametna spakovala se i otisla,ostavila je mene novu da se borim sa uspomenama. Nadam se da je srecna...