Zracak nade

Zivot je kratak,zar ne?

nemamimebre | 17 Decembar, 2011 18:09

Mrzi me da uradim ovo,mrzi me da uradim ono. mrzi me da ustanem i krenem da ucim,mrzi me da se potrudim da sredim kucu,mrzi me da sredim svoj zivot.A vreme leti.

Cega se to bojim,kad i vise nemam sta da izgubim?

Sva ta pitanja oko toga sta ces upisati sta ces dalje,sta ces postati cime ces se baviti?

Mrzim kada me to pitaju,a jos vise mrzim sebe sto ne znam odgovore na sva ta njihova pitanja. I sve imam osecaj kao da svi oko mene vec znaju sta ce i kako ce .Sve je u njihovim zivotima na svom mestu . a onda stanem pa se zapitam..Da li bi mene trebalo da zanima to sto je neciji zivot u redu? Trebalo bi da se okrenem malo sebi i zastanem na tren Udahnem i zastanem i oslusnem sama sebe. Mozda moj zivOt nije skrojen da bi sve bilo bajka,i ne znam ni ja. A mozda samo ja nisam dovoljno hrabra da oslusnem sebe i svoje srce i stanem na noge ,i krenem na taj put koji me ceka. Kada bih samo znala koliko je lako,ustvari.Svesna sam ja toga ali eto. I iskreno samo sam htela da kazem da mi je se osecam zbunjeno i sludjeno. A pre svega ovoga,zelela sam da napisem i da se osecam usamljeno. Da,zvuci pateticno. I jos gore izgleda kada ga napisem. Da to je ta rec ,koju nemam hrabrosti da izgovorim naglas. I nemam hrabrosti da se suocim sa njom. A lako je pricati prazne price i prazne reci zar ne? Mnogo je teze ustati i naciniti prvi korak .Zivot je previse kratak. Ne znam sta cekam. Jer,cekanjem moja bajka se nikad nece ostvariti. Daj mi snage da pocnem sve iz pocetka