Zracak nade

sta sam ja tu mogla da uradim

nemamimebre | 06 Decembar, 2011 13:00

On se uvek vrati. Uvek. I to kada najmanje ocekujem.

Neki ljudi dodju,odu,ali nikad ih ne zaboravite. Ostave veliki utisak na vas. I uvek se potajno nadate da ce se nekad vratiti. Pa tako i ja. Ne volim ga,nisam ja zaljubljena u njega,ali mi je prirastao k srcu, na neki poseban nacin. Da se nadam da cemo ponovo biti zajedno,pa to bi bilo suludo. Pateticno...    Nikome to ne bih smela da priznam osim samoj sebi. 

Da priznam da svako vece pre nego sto legnem da spavam,razmisljam kako je moglo da bude ,zamisljam  neku bajkovitu buducnost,i tako utonem u san. 

Ali to je cisto iz navike.

Vise se ne budim usred noci da bih proverila da li me je zvao ili poslao poruku. 

Shvatila sam da smo se nasli u pogresno vreme na pogresnom mestu..i sta smo mi tu mogli?STa sam ja tu mogla..

Verovatno je jos patio za njom..Mozda je nikad nece zaboraviti. Verovatno i ja patim za njim ,verovatno i ja njega nikad necu zaboraviti,verovatno moguce i tako u nedogled. Nisam uspela. Ni da ga zadrzim,a ni da ga zaboravim. I moj zivot kao da je stao. Kao da sam se uspavala onog trenutka kada je otisao,i sada se pitam da li ce iko ikada moci da pokrene vreme ,da mi pomogne da se probudim i da nastavim dalje.Sta ako zauvek ostanem u ovom ruznom snu? ????

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb