Zracak nade

Mrzi me da uradim ovo,mrzi me da uradim ono. mrzi me da ustanem i krenem da ucim,mrzi me da se potrudim da sredim kucu,mrzi me da sredim svoj zivot.A vreme leti.

Cega se to bojim,kad i vise nemam sta da izgubim?

Sva ta pitanja oko toga sta ces upisati  sta ces dalje,sta ces postati cime ces se baviti?

Mrzim kada me to pitaju,a jos vise mrzim sebe sto ne znam odgovore na sva ta njihova pitanja. I sve imam osecaj kao da svi oko mene vec znaju sta ce i kako ce .Sve je u njihovim zivotima na svom mestu . a onda stanem pa se zapitam..Da li bi mene trebalo da zanima to sto je neciji zivot u redu? Trebalo bi da se okrenem malo sebi i zastanem na tren Udahnem i zastanem i oslusnem sama sebe. Mozda moj zivOt nije skrojen da bi sve bilo bajka,i ne znam  ni ja. A mozda samo ja nisam dovoljno hrabra da oslusnem sebe i svoje srce i stanem na noge ,i krenem na taj put koji me ceka.  Kada bih samo znala koliko je lako,ustvari.Svesna sam ja toga ali eto. I iskreno samo sam htela da kazem da mi je se osecam zbunjeno i sludjeno. A pre svega ovoga,zelela sam da napisem i da se osecam usamljeno. Da,zvuci pateticno. I jos gore izgleda kada ga napisem. Da to je ta rec ,koju nemam hrabrosti da izgovorim naglas. I nemam hrabrosti da se suocim sa njom. A lako je pricati prazne price i prazne reci zar ne? Mnogo je teze ustati i naciniti prvi korak .Zivot je previse kratak. Ne znam sta cekam. Jer,cekanjem moja bajka se nikad nece ostvariti. Daj mi snage da pocnem sve iz pocetka

zauvek ... je teska rec za one koji se boje

zauvek je nista za one koji vole iskreno...

Za njih je vecnost jos samo jos jedan minut,samo jos jedan stepenik ka toj voljenoj osobi.I nije im bitno ., Nista. Oni veruju svim srcem .Oni ce naci put.I sta gpd da se desava oni ce nastavljati da veruju i da cekaju. Da se bore. I ne odustaju.

Ova moja prica vec je otisla predaleko. I svakog dana se preispitujem ,razmisljam sta bih trebalo da urdaim. Sam bog zna koliko mi je volje i napora trebalo da bih prezivim  ovaj period . Kako je moguce da si toliko vremena bez te jedne osobe,evo ja vec 3 skoro 4 meseca i i dalje se osecam isto,kao prvog dana. Nista se nije promenilo. Cak mislim da je i mnogo jace sada nego pre. Neki bi mozda rekli ,glupa i zaljubljena. Pa,nemam nacin da se opravdam....

On se uvek vrati. Uvek. I to kada najmanje ocekujem.

Neki ljudi dodju,odu,ali nikad ih ne zaboravite. Ostave veliki utisak na vas. I uvek se potajno nadate da ce se nekad vratiti. Pa tako i ja. Ne volim ga,nisam ja zaljubljena u njega,ali mi je prirastao k srcu, na neki poseban nacin. Da se nadam da cemo ponovo biti zajedno,pa to bi bilo suludo. Pateticno...    Nikome to ne bih smela da priznam osim samoj sebi. 

Da priznam da svako vece pre nego sto legnem da spavam,razmisljam kako je moglo da bude ,zamisljam  neku bajkovitu buducnost,i tako utonem u san. 

Ali to je cisto iz navike.

Vise se ne budim usred noci da bih proverila da li me je zvao ili poslao poruku. 

Shvatila sam da smo se nasli u pogresno vreme na pogresnom mestu..i sta smo mi tu mogli?STa sam ja tu mogla..

Verovatno je jos patio za njom..Mozda je nikad nece zaboraviti. Verovatno i ja patim za njim ,verovatno i ja njega nikad necu zaboraviti,verovatno moguce i tako u nedogled. Nisam uspela. Ni da ga zadrzim,a ni da ga zaboravim. I moj zivot kao da je stao. Kao da sam se uspavala onog trenutka kada je otisao,i sada se pitam da li ce iko ikada moci da pokrene vreme ,da mi pomogne da se probudim i da nastavim dalje.Sta ako zauvek ostanem u ovom ruznom snu? ????

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

• Zivot je kratak,zar ne?
• Svakog dana sve vise
• sta sam ja tu mogla da uradim
• LJUBAV I STRAH...
• Kombinacije,veze,ili oni nedefisani odnosi :)
• Biti ono ko si i biti ono sto si
• Rizikuj
• jbga
• Just thinkin...
• Sta se desilo sa blogom dok me nije bilo?

• Generalna [84]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom