Zracak nade

Pretpostavljam da se to zove...zivot

nemamimebre | 04 Septembar, 2010 00:52

Otvaram oci. Ponovo. Ali ne shvatam nista. I dalje sam samo slepi putnik koji pokusava da se zaustavi pred kapijom koja razdvaja zivot od smrti. Treba mi vremena. Ali vi ne zelite da mi date ,samo to malo vremena, samo tu sekundu da razmislim. I dobro,dobijem sekundu,dobijem vasu milost,ali bas tada ne mogu. Ne znam sta zelim,samo stojim u mestu. Kapija se iznova otvara,ljudi prolaze, senke padaju,ponekad vidim svetlost. Sta me to onda vuce nazad..? Koliko li je potrebno vremena da se nasa kosmicka ravnoteza uspostavi,koliko poniranja,koliko ucenja...? I opet nista...Sve sto cemo stvarno nauciti u ovom zivotu , svaki smisao koji budemo pokusavali da pronadjemo, mnogi ce reci ,uzaludno je...Ali ne,smisao jeste u trazenju smisla. I kada se na kraju puta najdemo pred kapijom koja se mora zatvoriti, posle svog tog mucenja,opet cemo biti iste one neznalice,male i nebitne,ali ..bar smo pokusali ,zar ne?