Zracak nade

Rizikuj

nemamimebre | 10 Novembar, 2011 17:43

I tek tako,zatekla sam samu sebe pre neko vece na samom dnu... Tek tako.. ne bih bas ni da pisem o tome...samo cu reci da je bilo veoma razocaravajuce ... Ne znam kako sam smogla snage da obrisem sve te suze,i da prestanem da jadikujem. Nisu to neki veliki problemi,jednostavno covek se slomi...Ali nekad previse dugo zavaravamo sami sebe,da bi se na kraju slomili. I to na jedan veoma demprimirajuci nacin. Barem je za mene bio. Sada kada razmiljam o tome, mislim da je to sto sam pokusala da uradim bilo veoma sebicno,nezahvalno,i kukavicki. Shvatila sam da mi se zivot sveo samo na jedno isto,da sam prestala da pratim samu sebe,svoje srce ,pa cak ni pamet. Kao da je odavno nemam. Kao da uzalud cekam nesto. Najgore je kad se covek izgubi u svom tom cekanju, kada prestanete da volite i postujete sebe samog. Jednostavno,osetila sam se usmaljeno. Te veceri mi je samo bio potreban jedan zagrljaj. Drago mi je sto sam razmislila dvaput. Odlucila sam da rizikujem. Hrabrost,znanje je opasnosti. PocEla sam oko sebe da vidjam razne poruke,razne znakove. I pratim svaki svoj osecaj,i pratim svoje srce. Ionako sada vise nemam sta da izgubiM.Nista bitno. Posle svega ,osecam da ovoj mojoj oluji dolazi kraj. Kao sto sam i znala da ce biti,trebalo je da prodje dosta vremena,I sada osecam kako se pakuje i odlazi. Zamalo da me pokupi sa sobom. Nisam joj dala. I taj jedna noc mog zivota,umalo kobna,bila je i vise nego dovoljno da shvatim. Nije on taj koji me je unistio. Nije on razlog zbog kojeg sam patila. Ona je kriva .Oluja...Ta tamna strana , ta nazalost moja tamna strana koja se probudila da bi me povela za sobom. I bas na vrhuncu borbe,oslucila sam da joj pokazem izlaz. Iznenadila se mojoj odlucnosti. I Mada nemam sve sto zelim,i mozda nije sve kako sam planirala,znate sta? Ja sam rizikovala. Osecam SE SLOBODNO!!