Zracak nade

Postoje u nama neke neprevodive dubine

nemamimebre | 11 Oktobar, 2011 18:29

Postoje u nama neke stvari ,neprevodive u reci...rece jednom Djole Balasevic. Svaka njegova pesma budi u meni nesto..ma nesto ,ne znam sta ,samo znam da je drugacije i veliko,i recima se ne moze kasti,DABOME!!!Krenem da slusam neku njegovu pesmu,pa onda moram da cujem jos jednu,pa jos jednu,i tako u nedogled...I svaka me podseti na nesto,tj. nekoga.Nekoga ,jednog,samo njega ... I nekako,dok ih slusam...kao da se vracam u neko proslo vreme ,osetim ukus tog divnog vremena,osetim prolece u ovoj hladnoci. Ukus vina...onako malo u vecernjim satima,pa taj prvi osecaj. Jedan osecaj ,jedan trenutak proslog proleca koji je promenio sve. Valjda to tako ide. Osetis odmah,pa onda pratis taj osecaj. Ludo srce ludi sni,vec se moji drugovi momcili svi,a ja sam hteo samo jednu ,lepu protinu kci... Pa tako i ja. To prolece u meni je probudilo nesto sto se tesko ugasiti moze. Ja znam da vreme ne voli heroje ,da je svaki hram ukaljalo al meni eto nista sem nas dvoje...nije valjalo. I tako... Ide vreme , menja boje, meni su sve iste. Znam da sve sve promenilo,al eto ,ponekad tako pustim Balasevica,pa me tako neka osecanja ponesu. Zaljujaju,ponesu, al cim prestane muzika,samo pustim dugi uzdah,dok na mom licu ostaje mali smesak..Eh sta sve moze u ovo srce da stane,ne bih ni znala da nije Djoleta...Hvala legendo!!!