Zracak nade

Pustiti nekoga iz svog zivota nije,niti je ikada bilo lako... Znati pustiti nekoga da ode, a ne pustiti nijednu suzu dok gledas kako odlazi i nestaju sve tvoje uspomene sve ... I onda mi nije jasno ,ako je potrebno hrabrosti da pustis nekoga da ode, da li te ako tu istu osobu uspes da zadrzis i vartis cini jos hrabrjim i snaznijim..? Prvo sam ga pustila da ode,i pravila se da je sve u redu,ali  sada sam shvatila da ne mogu,da zelim da se vratim,svim srcem to zelim...Prvo sam se preispitivala,razmisljala ,mozda su to trenuci slabosti,proci ce. Ne ovo nije trenutak slabosti ,niakd mi se ovako nesto nije desilo,zelim da se vrati ,i da ..ma ne da bude kao pre ,da bude kako mora da bude.Samo nek se vrati ,bicu spremna na to da ce jednom ponovo otici ali ovaj put cu biti spremna jer vec znam kako to izgleda.Ali ne znam koliko je vremena potrebno koliko svega....puno...jer tek sada shvatam koliko nista ne znam o ljubavi ,koliko nije jednostavno voleti,to je tehnika zivota,moras mnogo da pruzis da bi ti se vratilo..

Ponekad ,neke osobe se pojave u nasem zivotu. Jednostavno se pojave i mi jednostavno budemo zahvalni sto nam je bog pokazao put do njih iliti sto je njima pokazao put do nas.

Ponekad ,uhvatite pogled te osobe koja se sasvim slucajno pojavila u vasem zivotu.Uhvatite taj jedan pogled sasvim slucajno i shvatite da postoji nesto sto vas vuce sve blize i blize toj jednoj osobi.

Ponekad,satima pricate sa tom osobom koju je bog poslao u vas zivot.Pa onda pomislite da otkako je ta osoba usla u vas zivot,vreme je stalo. Samo zbog vas dvoje. I onda mislite kako polako uspevate da nadjete razlog za pojavljivanje te osobe.

Ponekad,ta osoba postaje jedino o cemu razmisljate. Svako secanje na dodir,poljubac,tera vas da se najezite i zaboravite na sve ostalo sto vam se desava.Sve ostalo postaje nebitno i stino. Ne postoje problemi.Samo zahvalnost za sve lepe trenutke.

Ponekad,iako ste se cvrsto zarekli samom sebi,da nikoga necete pustiti previse blizu.ta jedna sasvim slucajna osoba ,prestaje da bude slucajna i postaje sudjena.Srecni ste i zadovoljni jer ste konacno prestali da gradite zidove oko sebe i prepustili se,prepustili se svim srcem.

Ponekad,ta jedna osoba nestaje. Nestane i vi na najgori nacin saznate da je toj vasoj,jednoj jedinoj osobi,bog sasvim slucajno poslao neku sasvim trecu slucajnu osobu.A vi ostajete da stojite sami i zamisljeni. Cesto odbijate da poverujete da je to istina. Ma,ovo se meni ne desava cime sam ovo zasluzio=la. A onda kada shvatite,da ipak niste sanjali ,ko samar ,krecu sulude misli ,i izgubljenost u sopstvenom ocaju. Nekad placemo, nekad se pravimo da nas ne dotice, nekad boli...boli tako jako.Toliko da smo navikli na taj bol pa zelimo jos vise. A i dalje se nadamo toj nasoj osobi koju je bog jednom davno poslao u nas zivot. Nadamo se da ce se opet vratiti ,da cemo je jako zagrliti kao nekad pre i da cemo oprostiti sve. Ali ,vreme je nepredvidivo. Nikad se ne zna sta nam donosi dalje. Da li zaborav ,da li novu nadu. Uglavnom,samo dovoljno doze vremena kako bismo zaboravili. Ali mnogo vremena... I na kraju,ustvari nikad ne saznamo zasto...zasto ju je bog poslao? Valjda njegove razloge samo trebamo razumeti,nikad osudjivati. I eto,ja jos uvek cekam. Priznajem,nadam se,i verujem da nesto sto je izgubljeno uvek moze biti vraceno u tvoj zivot. Ali to sam samo ja. Zivot je nesto sasvim drugo. Sudbina,vera,bog...ko ce to sve razumeti...? :)

 

 

Uvek sam se vracala na isto. uvek sam pravila istu glupost. I onda se desilo to sto me je yaustavilo. To nesto sto me je zapecatilo. I onda sam stala i shvatila da sam pogresila. I to veoma. Ali da bih to shvatila bilo mi je potrebno dosta dosta i jos mnogo mojih gresaka. Bila sam preplasena ,priznajem. Samo sam bezala od necega. Uvek sam bezala i trazila laksi nacin. Ali onda se pojavila jedna osoba ,za koju znam da postoji pravi razlog zbog koje je poslata u moj zivot. I zato se ne brinem,bas sada kada bih trebala da budem u najvecoj depresiji. Juce sam ceo dan razmislala. I shvatila da se sve ovo desava zato sto sam velika kukavica. Zato sto se bojim da cu iz svake nove veze izaci povredjena. Ali sa tim je gotovo. Pa sta i da budem povredjena. Barem cu saznati sta znaci voleti nekoga svim srcem. I necu da se kajem. Okrecem novu stranu u svom zivotu. Ali ovaj put stvarno. I necu gubiti nadu,ni jednog trenutka... da ce sve biti bolje.

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

«	Avgust 2011					»
Po	Ut	Sr	Če	Pe	Su	Ne
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

• Zivot je kratak,zar ne?
• Svakog dana sve vise
• sta sam ja tu mogla da uradim
• LJUBAV I STRAH...
• Kombinacije,veze,ili oni nedefisani odnosi :)
• Biti ono ko si i biti ono sto si
• Rizikuj
• jbga
• Just thinkin...
• Sta se desilo sa blogom dok me nije bilo?

• Generalna [84]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom