Zracak nade

Sreca,put koji sami biramo

nemamimebre | 03 Avgust, 2010 13:06

Nekad u zivotu,cvrsto odlucimo da je vreme za novi pocetak,spakujemo kofere,i krenemo na neki novi put.Neki placuci u sebi idu,ne zaustavljaju se.Drugi se ipak vracaju milion puta,i nesigurno stoje nad svojim tek spakovanim koferom.Jedno je zajednicko.Svi zelimo da ostavimo to nesto za sobom,i svi smo manje vise povredjeni,na ovaj ili onaj nacin koliko god mi to ne zeleli da priznamo.Ja sam od onih koji su se milion puta vratili jer nisam bila sigurna da je to ispravna odluka.Ali onda je nesto u meni puklo.Videla sam novi put i krenula sam.Plakala sam , priznajem.Plasim se i dalje sta ce se desiti.Ali ipak nastavljam,jer koliko god nam uspomene divno izgledale,nije vredno vracati se u proslost,jer nas je Bog sa nekim veoma dobrim razlogom poslao na novi put.Put gde se nalazimo sada.