Zracak nade

Zalazak sunca. Jedan od poslednjih letnjih zalazaka sunca. Skoro da sam to osetila kada me je po poslednji put u ovoj godini pomilovao taj vruc vetar. Sledeceg dana u isto vreme vise ga nije bilo.  Mogla se osetiti samo hladnoca. Kao da priroda zali sto je gotovo. Da ,bas ovakvo vreme ,trenutno moze oslikati i sve nas. Sad mi samo ostaje da se smejem sto se dogodilo... I neke stvari sacuvam duboko u srcu... Ali ko kaze da mi ni hladna i tmurna zima i jesen koje dolaze ne mogu ponekad izmamiti osmeh na lice ? :)

Kao prvo izvinite sto me dugo nije bilo..Ne znam ni sama zasto...Znate za ono,da je potrebno tako malo da vam se neko svidi a ceo zivot da ga zaboravite..E da..Bas kad je sve pocelo normalno da se odvija,kada sam pocela da mislim da zaboravljam,morao je da mi se javi,znam,ja nisam normlana. Pravila sam se da je sve extra nisam obracala paznju,i evo pet je ujutru ja jos uvek ne mogu da zaspim. Necu ni spavati. Jos sam cula tu prokletu pesmu. O zasto? Zasto sam toliki baksuz.....?

Majka Tereza
"Život je prilika - iskusi je
Život je ljepota - divi joj se
Život je san - učini ga stvarnim
Život je izazov - suoči se s njim
Život je zadatak - izvršavaj ga
Život je igra - igraj se
Život je dragocjen - njeguj ga
Život je bogatstvo - čuvaj ga
Život je ljubav - uživaj je
Život je tajna - pronikni je
Život je obećanje - ispuni ga
Život je tuga - nadiđi je
Život je himna - pjevaj je
Život je borba - prihvati je
Život je tragedija - uhvati se s njom u koštac
Život je avantura - usudi se
Život je sreća - zasluži je
Život je život - brani ga"

 

Priznajem,osecam veliki bol u grudima. I priznajem nije mi lako,jer su me povredile osobe,neke osobe,a mislim da to nisam zasluzila. Mislim mozda i jesam necu da pravdam sebe . Niti sam to ni mislila u ovom tekstu. Radi se o tome da jedan decko ne moze da prihvati da je postao samo deo moje proslosti,samo secanje,i kada je video da sam ja ipak odlucila da nastavim dalje,da krenem dalje bez njega..i kada je video da imam novog decka,krenuo je da me pljuje kao da sam najgora ...da ne kazem sta.. I to ne u facu,nego mi je slao poruke,veoma uvredljivog sadrzaja.. I sta ja sad treba da uradim? Da mu se pravdam,da ga sazaljevam,da ne ocekuje mozda da mu se izvinim?????? Ali ne razumem sta vise hoce od mene...mi nismo zajedno vise. Na ovakav nacn,to me je stvarno mnogo povredilo . . . Sta hoce svi od mene vise... Ja znam ko sam i sta sam i neka misle sta god hoce...  I necu ni da pokusavam da opravdavam sebe sto sam se smuvala sa nekim drugim.. To je moja stvar..I znam zasto sam to uradila  . A posto on nije dovoljno musko to da preboli,ne zanima me vise,ne mora vise u zivotu da mi se obrati. Eh kakvi  su ljudi....

When I say 'em or do something I do it, I don't give a damn
What you think, I'm doing this for me, so fuck the world
Feed it beans, it's gassed up, if a thing's stopping me
I'mma be what I set out to be, without a doubt undoubtedly
And all those who look down on me I'm tearing down your balcony

Ili samo pusti da te vetar nosi.Zazmuri....ovaj put kojim hodas,ovaj put na kojem se danas nalazis,put je na kojEM se nisi nasao slucajno.Poslat si sa razlogom.Poslat si sa velikim razlogom.Da se boris,i da kroz znoj i muke trpis,i cutis,dok ne osetis da si spreman da se tvoj glas cuje.Ali opet,da se boris.Da branis svoju zvezdu,da je osvetljavas nadom i vedrinom,zalivas suzama,lecis srecom,da je ne das nikom...jer ako je budes pustio ugasice se.A onda je tvoja borba gotova.Na nebu ce se samo videti zvezda koja se gasi.A ti ces ostati samo mala cestica jedne komete koja se raspala.Ne dozvoli to.Pusti ljudima da udju u tvoj zivot.Pusti ih da te vole.Voli i ti njih.Oprosti im.Bori se za one koji to stvarno zasluzuju.Bori se i za sebe.I pusti da se tvoj glas cuje daleko.Zivi,zivi za ovaj trenutak,jer sutra mozda nikada ne svane,sutra je neizvesno i daleko.SADA I ODMAH.preuzmi stvar u svoje ruke,i kreni nosen vetrom,zauzmi tron obasjan nadom i snovima.....

Slusala sam neke pesme na netu,i slucajno sam naisla na pesmu,koju slusam iznova ,pa evo vec stoti pu..heheh ,dobro preterujem,ali pesma je PREDIVNA..malo je pesama koje mogu OVAKO DA ODUSEVE ...tako je lepa pesma,toliko emocija u njoj..mislim da bi me svako ko je ikada voleo stvarmo,onako istinski do kraja, (a znam da ste svi :)) razumeo zasto bas ova pesma.UZIVAJTE...

Kad i ovo malo volje izbrisu iz mene
Ostace od bola samo uspomene, jer
Bila si mi sve, a ja bez tebe niko.
Samo dijete zna voljeti toliko.

Bolje znali su od nas, ipak
Odrasli su ljudi, kazu nije
On za tebe, jos ste mladi,
Malo ludi, da bice vremena
Za zivot, more promjena, al’
Nikad moja vise, samo nebo zna.

Ref:
Nisu mi dali da te volim jer bio
Sam bez iceg, samo s’ tobom ja
Postojim, i ne bojim se niceg,
Samo s’ tobom bogat sam bio jedina.
Nisu mi rekli da te salju nekom
Drugom na kraj svijeta, samo
Pogazili tugom nase zime,
Nasa ljeta ka0 da ne postojim
Od mene su te duso ukrali.

Prolaze godine i zivot,
Jos za tebe palim svijece,
Svakog dana Boga molim
Da te vrati, ali nece, jer
Bila si mi sve, jos uvijek
Moja nada si, zbog tebe
Ovaj zivot zivim, da te
Ne zaboravim.

Mislila sam da sam dobro.Mislila sam da sam super. Da sam se oslobodila necega sto mi nije trebalo.I proslo je oko dve nedelje i mislila sam da sam sjajno. Zasto onda,kada sam se tako super osecala bez njega,zasto sam sinoc bas shvatila suprotno,i zasto sada zelim da mu se vratim...Da, znam najbolje je pustiti da prespava,ja pustam vec dve jbne nedelje,i sada ne  mogu da promenim ovaj osecaj. Proslost jednostavno treba pustiti,da otplovi svojim tokovima,i mi se jednostavno trebamo okrenuti i nastaviti dalje,sto bih i ja verovatno trebala da uradim. Ali,sta ako ja zelim da nastavim dalje,ali sa odredjenom osobom koja cini tu proslost..? Ja sam od onih koji uvek rade suprotno od onog sto bi trebalo..od onih koji nisu krojeni da postupaju po sablonu.I znam da cu mozda napraviti veliku gresku,ali barem kasnije necu imati zbog cega da se kajem,zar ne?

 

Ah...cim cujem ovu pesmu,prestaje sve,zatvorim oci,i poletim kao ptica ...Ptica divljine...

I`ve been walking around all day, thinking
I think i have a problem, I think I think too much
I`ve been tought to hold back my tears and avoid them
but you`ve made pain into something I could touch

I`ve been walking around all day, laughing
Think I`d be better off whithout you here
And I bet you are sweet and hard to get over
So I`ll cry and people will stop and stare
now thats ok, let them stop and stare...

coz I am fragile
I am hopeless
I´m not perfect
but I am free...

I`ve been walking around all day, waiting
and waiting is all I seem to do
´cause I never get it unless I`m fed it
but this time I´ll just have to
yeah this time I´ll just have to...

Say you´re not around... am I finished?
If you`re not around that´s too bad
Hope you´re safe and sound, not alone now

´cause you know I belive in you...

Konacno sam ostavila tu zadnju flasu pica i protrljala oci .Nije mi bilo vise mutno. Ne zelim vise sebi da pravim gluposti zbog debila. Ne zelim da kaznjavam sebe zbog tudjih gresaka.Konacno su sve lazi i iluzije pale u vodu. Zahvalna sam Bogu sto mi je dao snage da se po poslednji put uverim da nisam pogresila sto sam ga ostavila. Neka pati...Gledala sam ga kako pati,ali sta ja mogu sto on nije dovoljno musko da podnese...I nije mi bilo zao,zato sto sam shvatila da ja nisam kriva za sve sto se izdesavalo. Srecna sam sto ne zelim da mu se vratim,srecna sam sto znam i osecam da sam kao nikad do sad donela pravu odluku. Sto sam slusala svoje srce i razum,odnosno sto sma slusala sebe,a ne druge. I da,srecna sam,slobodna,ispunjena!!!

ovo ovde nisu strofe za ljigave i lose,
vec za moje sto se bore, diskretne heroje,
za obicne likove, iskrene i dobre,
sto ne namecu se mnogo, ali nece da se skole,
jer kada brod tone uvek prvo pale misevi,
a kapetani iskusni, na druge ce misliti,
na druge ce misliti.
zivot zna da bude titanik, usamljenik, izgnanik,
tad radjaju se titani, u nevolji istrajni.

ovo ovde nisu koske za klince da se loze,
poruke proste da gluposti se mnoze.
nema jeftine proze, losih tripova sto voze,
prvo zvuce dobro, a onda zavrse k’o problem.
ovo ovde sve je licno, mi ne prodajemo price.
kompleks ne velicam, vec stvari sto su bitne.
ovde ima rima svima klincima za primer,
za sve usijane glave, da se ohlade i smire

Refren(x2):
za sve, za sve, za sve moje ljude
za sve, za sve, za sve moje ljude
za sve, za sve, za sve moje ljude
sto uporno se trude da sutra bolje bude

za sve moje ljude mnogo ljute i brze,
sto kad naidju muke ne mogu da izdrze.
film im lako pukne, lakse druge mrze,
pa se muce i cude, sto snovi su pod kljucem.
klinac lako sludjen, iz tripa “bolje tuce”,
misli da je mator, a iz filma “rodjen juce”.
pogresno si ucen, jak si samo u gomili,
lako je zgutati i popiti, slabijeg izlomiti.

nemas kome da se obratis,
pravi primer potrazis, jer sutra brzo dolazi,
treba covek postati.
nestali su kodeksi, ostali su kompleksi.
pobede su porazi, a ishodi su potresni.
zato, stani malo, razmisli, sta ces time postici.
ako ne znas sam, ova pesma nek ti objasni.
ona je za snove, za sve ljude moje,
sto uporno se trude da sutra bude bolje

Refren (x2)

za sve moje ljude sto posteno se trude,
hodaju, ne puze da bi postigli uspeh.
za sve sto se muce, sto rano se bude,
rade poslove trule da bi placali racune.
i za sve one druge sto razna sranja trpe,
al’ ne prave kompromise da kraj sa krajem skrpe.
za sve vama lude, sto smatrate za glupe,
al’ im zavidite uvek sto ne polazu racune.
nas ne mogu da kupe, jer sve radimo srcem,
i na kvarno kad nas buse, mi im pokazemo zube.
oni lazne price nude za sve moje ljude,
koji stvorili su svet u koji nece da ih puste.
koji podnece i zrtve za snove, makar puste,
a mi stojimo uz njih da se glas o njima cuje.
na damo da uguse nase male pobune,
mi rastemo u divove do konacne pobede

Refren (x4)

Život je tragedija za one koji osećaju,a komedija za one koji misle.

Nekad u zivotu,cvrsto odlucimo da je vreme za novi pocetak,spakujemo kofere,i krenemo na neki novi put.Neki placuci u sebi idu,ne zaustavljaju se.Drugi se ipak vracaju milion puta,i nesigurno stoje nad svojim tek spakovanim koferom.Jedno je zajednicko.Svi zelimo da ostavimo to nesto za sobom,i svi smo manje vise povredjeni,na ovaj ili onaj nacin koliko god mi to ne zeleli da priznamo.Ja sam od onih koji su se milion puta vratili jer nisam bila sigurna da je to ispravna odluka.Ali onda je nesto u meni puklo.Videla sam novi put i krenula sam.Plakala sam , priznajem.Plasim se i dalje sta ce se desiti.Ali ipak nastavljam,jer koliko god nam uspomene divno izgledale,nije vredno vracati se u proslost,jer nas je Bog sa nekim veoma dobrim razlogom poslao na novi put.Put gde se nalazimo sada.

Eh,da vam se predstavim.Ja sam najveci kreten na svetu.Taman mislim da sam napravila ispravnu odluku sto sam raskinula sa deckom koji mi se vise ni ne svidja.I onda,tek tako pocnem da se kidam,zato sto sam to uradila.I videli smo se ponovo isto vece.Znala sam da se igram sa vatrom.I nisam mogla da izdrzim,poljubila sam ga,ovako bzvz,a ustvari zato sto mozda jos uvek postoji sansa da budemo zajedno.Ali ne zelim da ga povredim jos jednom.Ne mogu.Zasto sam mu onda rekla da cemo se cuti za par dana dok ja ne smislim sta cu?Zato sto sam ja,dragi moji,najveci kreten na svetu ...:'(

 

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

«	Avgust 2010					»
Po	Ut	Sr	Če	Pe	Su	Ne
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30	31

• Zivot je kratak,zar ne?
• Svakog dana sve vise
• sta sam ja tu mogla da uradim
• LJUBAV I STRAH...
• Kombinacije,veze,ili oni nedefisani odnosi :)
• Biti ono ko si i biti ono sto si
• Rizikuj
• jbga
• Just thinkin...
• Sta se desilo sa blogom dok me nije bilo?

• Generalna [84]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom