Prolazi vreme ali to mu je manir...
nemamimebre | 26 Jun, 2010 13:54
Eh...zasto bas on..od toliko njih?Mislim kada je sve pocelo,kada se on prvi put pojavio,tada sam znala i osecala da tu nece biti nista vise od jedne velike ispale.Ali vreme je prolazilo,i kako to obicno biva ,ja mom srcu nisam nista mogla da naredim,i pocelo je da se desava nesto cudno samnom.Dopustila sam da mi udje pod kozu...Dopustila sam to,svaki put kada bi me pogledao pravo u oci,svaki put kada bi me zagrlio,svaki put kada bi me poljubio.I svaki put bih govorila sebi,ovo je zadnji put necu vise...ali morala bih da ga vidim jos jednom,i i dalje ubedjujem sebe,ma opusteno,sve je zezancija,Ali znam da nije i ma ne znam ni ja...I tako prolaze dani,i ja dopustam da mi on znaci sve vise...Da li da razum dopusti emocijama da ipak one pobede?
Generalna |
Permalink |
Komentari (4) |
Trekbekovi (0)
Meni
Pretraži
Kalendar
| « | Jun 2010 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | ||||